| |
26. Beogradski Jazz Festival
Kornelije Kovač
Charlie Haden Quartet West
Dom sindikata
Zerkman Big Bang
Azymuth
Studentski kulturni centar
29. oktobar 2010.
|
30. oktobar 2010.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Za razliku od prvog festivalskog dana kada je glavni program održan u Sava Centru, drugo veče pod nazivom Legend Revisited održano je u Velikoj Sali Doma Sindikata.
Prvo nam se predstavio Kornelije Kovač sa svojim sedmočlanim bendom. Povod ovome je bila pedesetogodišnjica plodne karijere ovog kompozitora i muzičara koja se proteže od Indexa, preko Korni grupe, rada sa stranim studijskom muzičarima, komponovanja za poznate jugoslovenske pevače (Zdravko Čolić, Bisera Veletanlić, Zlatko Pejaković, Oivera Katarina), kao i namenske muzike.
Ovaj koncert je predstavio Kovača kao autora instrumentalne muzike, između jazza i fusiona. Muzičari koji su učestvovali na koncertu bili su: Vuk Parđovski - električna gitara, Goran Antović - klavijature, Dejan Antović - bas gitara, Igor Malešević - bubnjevi, Strahinja Banović - truba i Kristijan Mlačak - sopran i tenor saksofon.
Osim uvodne numere "Norveške impresije" teme su uglavnom imale španski prizvuk pa tako i nazivi "Mikel", "El Siero", "Winter in Spain" i "Torero". Svi muzičari su se prikazali kao vrsni poznavaoci svojih instrumenata i skladno izvodili Kovačeve teme.
Kao gošća večeri pojavila se i starija Kornelijeva ćerka, Aleksandra Kovač koja je otpevala pesmu "U mojoj sobi" (sa njenog drugog solo albuma) i na iznenađenje mnogih staru kompoziciju Korni grupe "Jedna žena" (1971). Fraziranje Kovačeve je bilo specifično i trudila se da se drži verzije pesme kako ju je otpevao Dado Topić, uz naravno neke vokalne ukrase svojstvene samo njoj.
U svakom slučaju bio je prijatan nastup i zanimljiva kobinacija iskustva (Kovač) i mladosti (prateći sastav).
Posle pauze od 15-tak minuta nastupio je Charlie Haden Quartet West.
Charlie Haden je legenda u muzičkom svetu, muzičar koji je sarađivao sa imenima kao što su Art Pepper, Dexter Gordon, Don Cherry, Ornette Coleman, Carlom Bley, Gatom Barbieri i još mnogim drugim. Charlie Haden Quartet West je osnovan 1987. godine, a ovogodišnji nastup bio je prilika da promovišu svoj novi album Sophisicated Ladies (prvi posle 10 godina).
Ulazak muzičara dočekan je ovacijama. Sam Haden se pokazao kao poprilično miran i tih čovek, koji zna da se šali i da ispriča mnoge zanimljive priče. Posebno se istakao sa svojim reminiscencijama na prvi nastup u Beogradu, na prvom Newport Jazz Festivalu, daleke 1971. godine. Ipak on nije neki veliki showman. Za „showmanship“ se pobrinuo znanac beogradske publike Ernie Watts (tenor saksofon) koji je čitavog nastupa "pumpao" energiju u zvuk kvarteta. Ni Rodney Green (bubnjevi), a ni maestralni klavirista Alan Broadbent nisu zaostajali u virtuoznosti. I zajednička svirka i solaže pojedinih muzičara ostavljali su publiku bez daha. Energija Rodney Green-a, perfekcionizam Alana Broadbent-a, ton i vulkanski nastup Ernie Watts-a su se skladno sklopili sa lirizmom kontrabasa Charlie Haden-a. Bilo je to pravo uživanje, čisto i ničim prekinuto. "Calypso Love Play", "Confirmation" i ostale kompozicije oduševile su publiku, a poseban utisak je ostavila "Hello My Lovely".
Raspevani saksofon, lirski kontrabas, maestralni klavir i energični bubanj stopili su se u nastup u kome su zajedno uživali i izvođači i publika.
Posle ovakvog događaja, trebalo je žurno otići do Studentskog kulturnog Centra i „uhvatiti“ bar deo nastupa Zerkman Big Banda. U sastavu Zoran Erkman - truba, Igor Damnjanović - tenor saksofon, Branislav Dragović - bas, Vladan Rajović - bubnjevi i Nebojša Adamović - elektronske udaraljke, ovaj sastav je opravdao sva očekivanja svojim bespoštednim nastupom, "vitlajućim" zvukom, semplovima, afro beatom, funkom New Yorka 80-tih godina. Intrigantan i visokooktanski nastup koji će uskoro biti ponovljen 1. decembra u KC GRAD.
Tačno pola sata posle ponoći na scenu su izašla trojica simpatičnih čikica i seli za svoje instrumente (klavijature, bas i bubanj). Potom su počeli da sviraju i bukvalno odveli prisutnu publiku na jedno magično putovanje u Brazil.
Jose Roberto Bertrami - klavijature, Alexandre Malheiros - bas i Ivan Conti - bubnjevi, pokazali su zašto se mnogi ljubitelji brazilske muzike, a i šire, kunu u njihov legendarni sastav Azymuth. Sat i po vremena sa njima bilo je nezaboravno vreme prepuno vrelih brazilskih ritmova, jazz improvizacija i dugih kompozicija. Publika je pevala sa njima, igrala na njihovu muziku, veselila se kao da su joj u posetu došli najmiliji i najrođeniji. Imala je i zašto. Njihovi plesni ritmovi su poneli sve u sali i učinili da se uz njih osećamo bolje, vedrije, pozitivnije i bezbrižnije.
Koncert pun humora, iskrenih emocija i fascinantne muzike ostavio je trajan osmeh na licima prisutnih.
Svaka čast majstori!
tekst - slobodan vlaketiĆ
fotografije - nebojŠa miĆkoviĆ
|
|
|
|
